Tamara Drakulić, trenutno, među začinima traži (monogo toga, ali i) put ka zadovoljavajućem stepenu nezavisnosti izraza, za koji kaže da će možda, a ne mora, nekad ponovo dobiti svoj oblik u filmu. Ima četiri dugometražna filma iza i uz sebe, igrane i dokumentarne forme, a neki eventualno sledeći se već dve godine, zajedno za vegetarijanskim ručkovima priprema u kuhinji koja se Za sad zove Kutijica.

Mina je diplomirana montažerka, kao i rediteljka dokumentarnih filmova (Viktorija, 15, Jabuka i dve trešnje). Dobitnica je nagrada za najbolju montažu na festivalu Beldocs, kao i za najbolju montažerku u 2020. godini „Marko Glušac“ na Festivalu autorskog filma. Sarađivala je na radionici dokumentarnog filma Atelje Varan kao profesionalna montažerka. Omiljeni film koji je montirala joj je „Rampart“ Marka Grbe Singha, koji je imao svetsku premijeru na festivalu u Lokarnu 2021, kao i prikazivanje na Univerzitetu Stanford u oktobru 2022.

Dugogodišnji urednik i osnivač Studentskog eFM radija. Pored radija, bavio se i televizijom i filmom u svojstvu urednika televizijskih serijala za djecu i mlade. Jedan je od osnivača video produkcije Udruženja za Kulturnu i Medijsku Dekontaminaciju koja se bavi uglavnom dokumentarnim i kratkim formama video stvaralaštva za djecu i mlade. Saradnik UNICEF-a.  Jedan je od autora na publikaciji UNICEF-a, „Mediji u najboljem interesu djeteta“. Stalni saradnik Ljetne škole filma Šipan i povremeni voditelj filmskih radionica.

Sarađuje sa književnim festivalom „Na Pola Puta“ u Užicu (Srbija) gdje sa srednjoškolcama pravi medijski centar, gdje se prateći festival proizvode medijski sadržaji. Saradnik časopisa za pravedno obrazovanje „Školgijum“, portala „Nomad“.  Radi radionice za različite organizacije i potrebe na temu, medijske pedagogije, medijske pismenosti i medijske prakse, za sve uzraste mladih ali i prosvjetnih radnika kao i aktera civilnog društva.

U slobodno vrijeme, snima jednominutne, kratke i dokumentarne filmove.

„Igra“ se izučavajući životne tehnike, stičući iskustva sa kojima uglavnom ne zna šta bi.

Rođena je 2000. godine u Novom Sadu. Studira Digitalne umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije. Još od malih ruku interesuje se za pravljenje filmova, pa je tako redovno učestvovala u „juniorskom“ i „uradi-sam“ programu MikroFAF-a. U tome je toliko dominirala da je morala da bude pozvana u žiri, kako bi je zaustavili u uzastopnom osvajanju Mikropolisa. U slobodno vreme voli da svira sintisajzer i gitaru i da fotka.

Sergej Danilović Stančić ide u sedmi razred i živi u Mirijevu. Ide u muzičku školu, odsek udaraljke, i u školu stripa „Đorđe Lobačev“ kod Vlade Vesovića. Voli životinje, strip, metal i nudle, a Langov „Metropolis" je gledao još kao predškolac, jer je želeo da vidi ženu-robota.

Kao student režije u Filmskoj školi "Dunav filma", 1997. godine bio je koautor projekta LOW-FI VIDEO i aktivan član tokom prve četiri godine ovog pokreta. Od 2015. godine vodi Knjigoskop, blog i čitalački projekat posvećen književnosti za decu i mlade. Uređuje podcast koji se bavi aktivističkom scenom u Srbiji i broji učesnike demonstracija u zemlji i svetu.